Blajvatori i druga gospoda

     Put do uspeha i velikih para popločan je članskom kartom stranke ili NVO. Ovako u jednoj rečenici izgleda realnost omladine u ovoj zemlji. Za malo moći i slave, makar to bilo i pred vršnjacima, ono što bi trebalo da bude najčvršće i najplemenitije u mladom čoveku istopi se kao bačena kocka leda u oganj. A za postizanje istog cilja nijedno moralno pravilo ne važi. A obično se takvi, kao kurva iza poštenja, kriju iza morala.

    Vrlo često bliski saradnici i prijatelji sakupljeni oko jedne ideje ili interesa, postanu besni psi koji jedni druge ujedaju za mrvice koje ima bacaju imućniji u društvu. Ali njihova probuđena glad za novcem i moći im ne da mira pa se preobraze u krvožedne vampire željnih ljudskih duša. Na kraju tog kruga je uvek imitacija moćnih i potreba da se drugi stave u poziciju zavisnika od negoka višeg u hijerarhiji. Svoju stvarnost projektuju na druge i tako dobijamo idealnu piramidu moćnih, umišljeno moćnih i poslušnih. A sve pod firmom humanosti, kolegijalnosti, sabornosti, nacionalnih ideala i opšteg dobra.

     Nekoliko organizacija privlači pažnju i upadljivo iritira sve oko sebe. U suštini, radi se o podmlatku političkih partija ili aktivistima nevladinih organizacija koja čini vrhušku takvih udruženja. Sa besprekornim idejama i ciljevima, zapravo služe za regrutaciju i vrbovanje mladih ljudi u partije ili NVO. Taj lov na mlade i još uvek neisprljane i neiskvarene duše je toliko beskrupulozan samo da bi se dodvorili i pokazali pred moćnicima od kojih zavise. Što više regrutuje, što više priveže za sebe dobija plusić u svesci od pretpostavljenih.

     Jedno od njih je i novoosnovani Srpski akademski krug. Vrlo interesantna interesna grupacija, nacionalno obojena sa savršenim i plemenitim motivima. Naziv kluba koji su izabrali daje vrlo nezgodnu skraćenicu SAK (eng. „suck“) te su odmah od svoje okoline nazvani BLAJVATORI. Znak prepoznavanja: uštogljenost do neukusa. Prosta imitacija svojih šefova. A „uniforma“ im je potrebna jer se grabe ko će se bar na jedan minut pojaviti pred kamerama i fascinirati okolinu.

    Na njihovoj web prezentaciji ćete pročitati ono što ste oduvek želeli, ali eto, tek sada im je Bog dao misiju da se pojave na ovom svetu, prosvećuju i povedu u bolju budućnost. Pozivanjem na tradiciju, ćirilično pismo(!), znanje ravno atomskoj bombi, više sile, ovi „vizionari“ prikrivaju suštinu da se zapravo radi o podmaltku SPO-a. Celokupnu „ličnu kartu“, u epskom stilu, kao da je lično pisao Vuk Drašković. Čak se i reč „obnova“ prečesto koristi da bi bilo slučajno. Vrhuška ove organizacije pripada omladinskoj organizaciji Srpskog pokreta obnove.

Junoše Srpskog akademskog kruga sa svojim liderom Vukom Draškovićem

     Šta je prirodnije nego da se jednoga dana, davno oprobanim metodom, ovi mladi ljudi sa takvim idealima kolektivno učlane u SPO. Ta stranka već odavno nije popularna a treba misliti na budućnost. Direktno legitimisanje bi samo odbilo potencijalne članove. Ovi VUKovi u janjećoj koži proždiru svoje ispisnike. Svaki mladi čovek ili žena su dobrodošli u ovaj patriotski klub. A njihova tradicionalistička politika, nadaleko čuvena, dostiže svoj vrhunac u pokretu nazvanom Preokret. Kakav perfidan način lova na mlade patriote i kasnije ispiranje mozga univerzalnim idejama.

     Jedno od načela je i borba protiv autošovinizma. Ići ruku pod ruku sa najvećim autošovinistima i boriti se protiv toga?! Njihov koalicioni partner i predvonik pomenute koalcije je negator svega za šta se navodno zalaže ova gladna skupina željnih slave preko noći.

    

Jedan od istaknutijih članova SAK-a na zadatku obnove tradicija srpskog naroda pod slikom i imenom Čedomira Jovanovića

         
     Ali gde je kraj i koji je cilj ambicioznih mladih srpskih „patriota“? Mesto u večnosti i istoriji(reči koje se vrlo često mogu pročitati na plaćenom i sponzorisanoj internet prezentaciji SAKovaca ili popularnih blajvatora)? Da služe i posluže svojoj Otadznini i narodu? Odvedu Srbiju u zagrljaj Rusiji i izvuku se iz kandzi trulog Zapada? Kada se pročitaju ciljevi ove organizacije i na sajtu vidi da pored srpske postoji jedino ruska verzija lako je zaključiti da Srbija za svoju budućnost, na čelu sa njima, ne mora da brine. Ali kada se malo zagrebe i pročita neki tekst stvarnost je sasvim drugačija. Vidimo da je jedini cilj da se njihove lakovane stranačke cipelice miluju sa travnjakom američke ambasade 4. jula.

„Patriotizam“

     Gorka činjenica je da se u ovom udruženju nalaze i pošteni mladih ljudi koji su tu iz najboljih patriotskih namera a zapravo nisu svesni podvale i da učestvuju u projektu SPO-a. Svoje znanje, vreme i energiju troše za ličnu korist i promociju šačice čankolizaca koji žele žedne preko vode da ih prevedu. Uz širok osmeh i uzvišene priče koje dosežu do samog neba. Svi oni su potrošna roba u dnevnopolitičkom projektu, zato mladi ljudi moraju da širom otvore oči i dobro razmisle pre nego se odluče da uđu u avanturu sa ovakvim mešetarima.